Trešnja

SADNICE – TREŠNJA

Trešnja se gaji za potrošnju u svežem stanju, manji broj gaji se samo radi prerađevina (kompoti, džemovi, marmelade, sirovina za konditorsku industriju), a najmanje se gaje isključivo za proizvodnju likera ili rakija. Jednom ubrane trešnje više ne sazrevaju, pa se moraju brati zrele. Sveže su trešnje sjajne, pune i sa žarko zelenim peteljkama. Jako su praktične jer im osim pranja ne treba gotovo nikakva priprema i najbolje su sveže.  Početak pune rodnosti im je od 6 do 8 godine. Razlikujemo trešnje s mekanim mesom ploda i trešnje s čvrstim mesom ploda (hrskave).

Temperatura

Trešnja je izrazit heliofit (traži mnogo sunca i toplote). Cvetanje počinje kad prosečne dnevne temperature dostignu 10 – 11 °C, a najbolje se oplođuje pri prosečnoj dnevnoj temperaturi između 15 i 20 °C. Trešnja dobro podnosi vrlo niske temperature u doba dubokog mirovanja. Stablo može izdržati do -30 °C, a rodni pupoljci do -25 °C. Ako je stablo ušlo u zimu sa slabijom kondicijom (suša u protekloj vegetaciji, prevlažna godina bez tople jeseni, preobilan rod, iscrpljenost od napada biljnih štetočina i si.), onda izmrzavanje može nastupiti i na -24 °C. U jesen, u novembru, kada nema zimskog mirovanja, uz temperaturu -15 °C do -17 °C stradaju debla i račvaste grane. Trešnje žute ili svetlocrvene boje ploda otpornije su od sorata tamno­crvene i crvene boje ploda, jer im je kora svih vegetativnih organa svetlija. Pri kretanju vegetacije cvetni pupoljci izdrže od -2,8 °C (žute sorte), otvoreni cvetovi izdrže od -2 do -3 °C (žute sorte) odnosno samo -1 °C (tamne sorte), zametnuti plodići izdrže -1,2 °C (žute sorte), a na toj temperaturi plodići tamnih sorti najverovatnije će izmrznuti.

Voda

Dovoljna joj je mala količina vlage u zemljištu jer njen koren ima veliku adsorpcionu moć. Trešnji je dovoljno oko 500 mm padavina godišnje, naročito ako su dobro raspoređene. Ne podnosi visoku relativnu vlagu vazduha, a pogoduje joj suv vazduh. Povećana relativna vlažnost vazduha podstiče na trešnji znatnu pojavu biljnih bolesti, a povećane padavine ometaju diferencijaciju (zametanje) cvetnih pupoljaka, i izazivaju slabu oplodnju, opadanje plodića i pucanje plodova.

Zemljište

Trešnji najbolje odgovaraju duboka i rastresita, blago kisele, neutralne ili blago alkalne reakcije (pH 5,0 – 7,0), aluvijalna zemljišta, peskovite ilovače, posmeđene crvenice, propusni krečnjak i sl.

Vreme i tehnika sadnje

Bolje je voćke saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Za kućne vrtove napogodnije su sorte niskog stabla. Voćke velike krošnje i odgovarajuće visine zahtevaju razmak od najmanje 10 m. Neke sorte zahtevaju oprašivače, pa je uvek potrebno posaditi najmanje dva stabla. Iskopa se rupa širine dovoljne da sadnica s korenom stane u nju. Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje debljine 5 – 8 cm koji se dobro nagazi kao i 20 – 30 kg zrelog stajnjaka. Na stajnjak se opet stavlja zemlja a oko voćke se oblikuje čanak za bolje zadržavanje vode. Sadi se na dubinu  identičnu onoj u rasadniku.